Спомен – костурница бораца Црвене армије

   Преко пута Градског гробља налази се спомен-костурница која је посвећена борцима Црвене армије. Уобичајени назив за место где се налази костурница назива се „Руско гробље“. Овај споменик представља подсетник на период ослобођења Јагодине и Србије у Другом светском рату и допринос совјетске Црвене армије поразу снага фашизма на овим просторима.

Немачке јединице биле су заузете чувањем комуникација за повлачење својих снага из Грчке. У западној Србији биле су углавном размештене јединице Руског заштитног корпуса (војна формација састављена од припадника руске емиграције избегле после Октобарске револуције која се борила на страни Немаца). Почетком септембра 1944. године јединице Недићеве Српске државне страже стављене су под команду генерала Драже Михаиловића. У Јагодини је 6. септембра формиран Српски ударни корпус од припадника јединаца Српске државне страже и Српске граничне страже. У другој половини септембра 1944. године јединице Црвене армије избијају на југословенско-румунску границу. Стаљин је затражио дозволу од вођства партизанског покрета да јединице Црвене армије оперишу на територији Југославије, што је јако подигло углед руководства Народно-ослободилачког покрета. Маршал Тито се споразумео са владом СССР-а и Главном командом Црвене армије о заједничким дејствима јединица НОВЈ (Народно-ослободилачке војске Југославије) и оних трупа Црвене армије чији је задатак био да из Румуније и Бугарске наступају ка Будимпешти преко источног дела Југославије. Са начелником штаба Трећег украјинског фронта Сергејем Семјоновичем Бирјузовим разрадио је планове заједничких операција и утаначио садејство совјетско-југословенских трупа у тим операцијама. Трећи украјински фронт формиран је 20. октобра 1943. године преименовањем тадашњег Југозападног фронта. Фронт је иначе у војној терминологији Црвене армије означавао војну формацију коју је чинила група армија у чијем саставу је обавезно била и ваздухопловна армија. У саставу Трећег украјинског фронта налазила се 17. ваздухопловна армија. До почетка августа 1944. године јединице ове групације водиле су борбе за ослобођење јужних области Совјетског Савеза од Немаца. У августу месецу јединице Другог и Трећег украјинског фронта ослобађају Румунију. Током септембра јединице Црвене армије воде борбе у Бугарској. Челне јединице 57. армије, која је тада уврштена у састав Трећег украјинског фронта, 28. септембра су избиле на југословенско-бугарску границу и почеле да је прелазе. Јединице ове армије учествовале су у борбама за ослобођење овог дела Поморавља.

 

Напоредо са нападом на Београд вођене су борбе и на другим одсецима фронта: jединице совјетског 68. стрељачког корпуса (57. армија) и 17. дивизије НОВЈ водиле су борбе за ослобођење Јагодине и Крагујевца, а совјетски 64. стрељачки корпус, 2. пролетерска дивизија (у чијем саставу су се борили партизани са подручја Јагодине и околине) и део снага 45. дивизије НОВЈ борили су се у рејону Трстеника, Параћина и Ћуприје.

Совјетске јединице улазе у Свилајнац 8. октобра, а у Деспотовац 9. октобра 1944. године. Немци су најјачи отпор пружили на сектору Поморавља. Борбе су трајале од 10. до 17. октобра. И поред великих жртава совјетске јединице су успеле да овладају десном обалом Мораве. Параћин и Ћуприју трупе Црвене армије су ослободиле 13. октобра. Тако је тежиште напада померено у правцу немачког главног упоришта – Јагодине. Одлучне борбе за ослобођење Јагодине вођене су у периоду од 15. до 17. октобра 1944. године. Немци су се повукли из Јагодине у ноћи 16. и 17. октобра. Минирали су и дигли у ваздух све мостове на Белици. Од експлозија настрадале су околне зграде, а нарочито оне које су се налазиле у околини Каменог моста. У раним јутарњим сатима 17. октобра у Јагодину су ушле јединице 113. и 223. стрељачке дивизије Црвене армије.

Грађани су изашли на улице обасипајући војнике радосним поклицима и цвећем. Група омладинки сашила је заставу намењену црвеноармејцима и она је предата, тада, потпуковнику Матвеју Марковичу Пузиревском (1908-1990), команданту 1041. пука. Поред пролетерских симбола (звезде петокраке, српа и чекића) на црвеној застави је извезен и текст: „1041. пуку – ослободиоцима Јагодине – 17. октобар 1944“. Ова застава је заједно са заставом пука ношена приликом ослобађања многих градова, као и на паради одржаној у Београду. Застава се налази у Централном музеју Совјетске армије у Москви. Поподне 17. октобра, совјетске и партизанске јединице улазе, без борбе, у Рековац. У Јагодину су 19. октобра ушле јединице 20. српске бригаде 45. дивизије НОВЈ. На великом народном збору одржаном испред Занатског дома, истакнуто је да је победа над Хитлеровом Немачком близу и да се сада наш народ може развијати у миру и демократији.

Приликом ослобођења Јагодине погинуло је 13 становника града и одређен број војника Црвене армије. Погинули црвеноармејци сахрањени су у Мијатовцу, Мајуруи у дворишту Нове цркве.

Након ослобођења Београда 20. октобра 1944.г., јединице Трећег украјинског фронта су у складу са југословенско-совјетским споразумом, продужиленаступање у правцу Будимпеште водећи жестоке борбе против немачких и мађарских јединица. Будимпешта је ослобођена 13. фебруара 1945. г. У првој половини марта јединице овог фронта су сломиле немачку офанзиву код језера Балатон. Потом су заједно са јединицама Другог украјинског фронта кренуле према Аустрији и њеној престоници Бечу. Совјетске јединице су ослободиле Беч 13. априла 1945. године. Трећи украјински фронт је расформиран 15. јуна 1945. године.

Решењем Секретаријата за социјалну политику и комунална питања Савезног извршног већа (савезна влада тадашње ФНРЈ) од 20. септембра 1961. године формирана је комисија за подизање костурнице и уређења гробља бораца Црвене армије у Светозареву (назив Јагодине у периоду 1946-1992. г.). Костурницу је пројектовао београдски архитекта Н. Мишовић.

На пословима уређења овог спомен-комплекса радило је Грађевинско предузеће „Поморавље“ из Светозарева. Током четири месеца вршена је есхумација посмртних остатака црвеноармејаца палих у борбама октобра и новембра 1944. године. Посмртни остаци бораца Црвене армије прикупљани су са подручја тадашњих срезова Светозарево, Ниш, Крушевац, Крагујевац, Краљево, Чачак, Ваљево и Ужице односно територије Србије без Београда и Горњег Милановца. Земни остаци су полагани у лимене сандуке чију израду је финансирао Секретаријат за социјалну политику и комунална питања СИВ-а. У 222 велика и 56 малих лимених сандука прикупљени су посмртни остаци 1171 припадника Црвене армије палих у борбама за ослобођење Србије 1944. године.

 

Свечаност откривања спомен-костурнице заказана је за 15. јул 1962. године. Дана 13. јула у 12 сати припадници ЈНА преузели су почасну стражу пред капелом где су били смештени ковчези са посмртним остацима црвеноармејаца. Почасна стража војника налазила се пред спомеником и криптом. Уношење ковчега у крипту почело је ујутру 14. јула у складу са војним церемонијалом. Током дана унет је највећи део ковчега. За сам церемонијал отварања остављени су ковчези са посмртним остацима 30 официра и бораца Црвене армије. Спомен-комплекс чини и мермерна плоча која се налази поред костурнице на којој је уклесан следећи текст: „БОРЦИМА И ОФИЦИРИМА ХЕРОЈСКЕ ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ ПАЛИХ ОКТОБРА И НОВЕМБРА 1944. ГОДИНЕ У ЗАЈЕДНИЧКИМ БОРБАМА ПРОТИВ ФАШИСТИЧКОГ АГРЕСОРА“.

 

Свечаност полагања ковчега почела је 15. јула у 10 сати. Присуствовале су многе значајне личности, представници друштвено-политичких организација и представници Совјетске амбасаде. Међу присутнима су били: Мома Марковић, савезни секретар за социјалну политику и народно здравље (савезни министар тј. члан СИВ-а), Петар Брајовић, председник Савезног одбора СУБНОР-а, Мома Миловановић и Богољуб Стојановић, чланови Извршног већа НР Србије, Бошко Крстић, потпредседник републичког СУБНОР-а, народни херој, генерал пуковникМилоје Милојевић као представник ЈНА, Владимир Роловић, помоћник држаног секретара за спољне послове и други. Совјетску амбасаду представљали су Пјотр Дедушкин, отправник послова Амбасаде и Виктор Тарасијевич, војни аташе. На платоу је била присутна почасна јединица ЈНА и војна музика. Говоре су одржали Вита Петковић, председник Народног одбора среза Светозарево и Пјотр Дедушкин испред Амбасаде СССР-а. Потом су уз звуке Лењиновог посмртног марша у крипту положени посмртни остаци 30 припадника Црвене армије. Након тога извршена је почасна паљба и одата је пошта минутом ћутања. Потом су положени венци друштвено-политичких организација и Совјетске амбасаде. Церемонијал је завршен интонирањем совјетске и југословенске химне. На крају догађања, Милош Живановић, председник Среског одбора СУБНОР-а, уручио је војном аташеу Совјетске амбасаде две спомен-књиге са именима сахрањених црвеноармејаца. Након тога уследило је уписивање у спомен-књигу. Примерен текст о овом догађају изашао је у листу „Нови пут“ 20. јула 1962. године.

Током времена, а нарочито након 1990. године, када почиње транзиција из социјализма у капитализам, долази до запуштања овог значајног споменика. Уз помоћ амбасаде Руске Федерације 2003. године обновљен је и реконструисан овај спомен-комплекс. Том приликом је на улазу према костурници, поред пута, постављено мермерно постоље са металном таблом на којој пише: „СПОМЕН КОСТУРНИЦА ЦРВЕНОАРМЕЈЦИМА ПАЛИМ У БОРБАМА ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ ЈАГОДИНЕ 1944. ГОДИНЕ“. На споменик поред представника политичких и других организација града Јагодине и организација које негују заједништво са Русијом, венце полажу представници Амбасада Руске Федерације и Украјине.

 

Спомен-костурница борцима Црвене армије је једина такве врсте у централној Србији. У Београду и Горњем Милановцу поред црвеноармејаца сахрањени су и партизани. Овај споменички комплекс представља још један доказ дубоке повезаности подручја Јагодине са Русијом и руским народом. Корене те повезаности можемо пратити од средњег века (село Трнава код Јагодине помиње се у повељи коју је крајем 14. века руском манастиру Св. Пантелејмона на Светој Гори издала монахиња Јевгенија (кнегиња Милица); потомак по женској линији властеоске породице Јакшић која је управљала Јагодином био је руски цар Иван IV Васиљевич Грозни…). Према сваком споменику који говори о прошлости Јагодине и Србије треба се односити са дужним поштовањем. Спомен-костурница и предмети који су припадали погинулим војницима Црвене армије и који се налазе се у збирци Завичајног музеја представљају значајно сведочанство богате прошлости Јагодине.

 

Душко Грбовић

виши кустос – историчар

Завичајни музеј Јагодина